Albert King je pravi kralj
Blues-a, mada nije zadrzao tu
titulu (
B.B. jeste). Zajedno sa
B.B.-jem i
Freddie
King-om,
Albert King je jedan od najuticajnijih
Blues i
Rock gitarista. Bez njege, moderna muzika gitare ne bi
bila to sto jeste . Stilom je uticao kako na crne tako i
na bele
Blues izvodjace, od
Otis Rush-a i
Robert Cray-a,
do
Eric Clapton-a i
Stevie Ray Vaughan-a. Vazno je
napomenuti da dok vecina modernih Blues gitarista retko
uspeva da na duze izbegne klise
B.B. King-a,
Albert King-u to uspeva uvek. On je od pocetka imao sopstveni
stil i jedinstven ton.
Albert King je bio levoruk, a svirao je bez premestanja
zica, sto je objasnjenje za njegov razlicit zvuk, jer
dok je on jednu zicu vukao na dole izvijajuci Blues note, vecina gitarista bi istu gurala gore. King-ov pun
zvuk i potpuno jedinstven nacin na koji je cedio i
izvijao zice na gitari je imao vazan uticaj. Uticao je
na mnoge mlade bele, posebno Rock 'n' Roll, gitariste, a
mnogi koji oponasaju njegov stil mozda nikada nisu ni
cili za Alberta King-a, a kamoli slusali njegovu muziku.
Njegov stil je odmah prepoznatljivo razlicit od ostalih
Blues gitarista i on je jedan od najznacajnih koji su
ikada uzeli elektricnu gitaru u ruke. Rodjen u Tadu
Indianola (Mississippi), odrastao u Forest City-ju
(Arkansas), Albert King (rodjen kao Albert Nelson) je
kao dete ucio da svira gitaru praveci instrument od
kutije cigara. U pocetku je svirao sa gospel grupama
(najzapazeniji 'Harmony Kings'), ali posto je cuo Blind
Lemon Jefferson-a, Lonnie Johnson-a i nekoliko drugih
Blues muzicara u potpunosti prelazi na Blues. 1950. srece
MC Reeder-a koji je bio vlasnik nocnog kluba T-99 u
Gsceoli (Osceola). Nedugo zatim se sell u Osceolu i
pridruzuje T-99 Klub Band-u 'In the Groove Boys'. Bend je
imao nekoliko lokalnih svirki u Arkansasu (pored onih u
klubu), ukljucujuci i nekoliko pojavljivanja na lokalnom
radiju.
Posle pocetnog uspeha u oblasti Arkansas, King 1953.
prelazi u Gary (Indiana), gde se prikljucio grupi u
kojoj su bili Jimmy Reed i John Brim. I Reed i Brim su bili gitaristi, tako da je King bio prinudjen da
svira bubnjeve. U to vreme je promenio ime, koje je
preuzeo posto je B.B. King-ov "Three O'clock Blues"
postao veliki hit. Albert upoznaje Willie Dixon-a
neposredno po preseljenju u Gary, te basista i
tekstopisac pomaze gitaristi da ugovori audiciju za
Parrot Records. King je prosao na audiciji i krajem
1955. imao prvi session. Tokom session-a je snimljeno pet
singlova, ali je pusten samo jedan "Be on Your Merry
Way" / "Bad Luck Blues". Ostali snimci se pojavljuju na
razlicitim kompilacijama u sledece cetiri decenije. Mada
se prodavao pristojno, sing nije privukao dovoljno
paznje da mu obezbedi jos jedan session sa Parrot-om. Rane
1954. King se vraca u Osceolu i ponovo je sa grupom 'In
the Groove Boys'. Ostao je u Arkanzasu sledece dve
godine.
1956. Albert se seli u St. Louis gde je u pocetku sa
lokalnim grupama. S jeseni 1956. King je u vrhu nekoliko
klubova u oblasti. Nastavlja da radi u St. Louis-u bruseci
svoj stil. Tih godina pocinje da svira na gitari Gibson
Flying V (zvao ju je Lucy) koja je bila njegov zastitni
znak. Do 1958. Albert je dovoljno popularan u St.
Louis-u, sto je dovelo do ugovora sa Bobbin Records
(muzicka kuca u povoju) leta 1959. Na svojim prvim
Bobbin snimcima King je saradjivao sa klavijaturistom i
malom duvackom sekcijom, tako da je zvuk bio blizi Jump
Blues-u, nego Delta ili Chicago Blues-u. U svakom slucaju
njegova gitara je zauzimala centraino mesto i bilo je
jasno da je razvio jedinstven i snazan zvuk. King-ove
ploce za Bobbin su se dovoljno dobro prodavale u St.
Louis-u, tako da je King Records izdao singl manje kuce
"Don't Throw Your Love on Me So Strong". Kada je singl
1961. pusten diljem Amerike, postao je hit dostizuci
cetrnaesto mesto na R&B (Rhythm and. Blues) listama. King
Records su nastavili da izdaju Bobbin-ov materijal
ukljucujuci i ceo album 'The Big Blues' 1965., ali nista
pa ni to nije moglo da se priblizi pocetnom uspehm
"Don't Throw Your Love on Me So Strong". Bobbin je
takodje ustupio materijal Chess-u, koji se pojavio
kasnih sezdesetih.
Albert King je napustio Bobbin kasne 1962. i snimio jedan
session za King Records u prolece 1963. koji je bio mnogo
vise pop usmeren u poredjenju sa njegovim prethodnim radom.
Singl izdanja sa session-a su omanula u prodaji. Za godinu dana
izbacio je cetiri pesme za lokainu nezavisnu kucu Coun Tree iz St.
Louis-a, predvodjen Jazz pevacem Leo Gooden-om. Mada se
ovi singlovi nisu pojavili u mnogo gradova
(rereistrovana je prodaja u samo tri grada - St. Louis,
Chicago i Kansas City), oni su nagovestili saradnju sa
Stax Records-om. Sta vise, ti singlovi su bili toliko
popularni u St. Louis-u, da mu je Gooden to zamerio i
udaljio ga iz izdavacke kuce. Albert King je potpisao
za Stax Records 1966.
Albert-ove ploce u Stax-u su ga ucinile zvezdom, vodecim
izvodjacem, Blues i Rock krugova. Svi snimci sezdesetih su
u saradnji sa Stax-ovim bendom 'Booker T. and the MG's',
koji je doprineo da njegov Blues bude mek i pun soul-a. Ta soul
podrska je dovela do toga da King bude evidentiran na
R&B listama - "Laundromat Blues" 1966. i "Cross Cut Saw"
1967. su bile medju prvih cetrdeset, dok je "Born Under
a Bad Sign" 1967. bila medju prvih pedeset. King-ov stil
je usvojilo nekoliko Rock 'n' Roll muzicara od kojih su
najznacajniji Jimi Hendrix i Eric Clapton koji je
kopirao Albert-ov "Personal Manager" solo na gitari u
pesmi grupe Cream "Strange Brew". Prvi album Albert
King-a za Stax "Born Under a Bad Sign" 1967. je bio
zbir singlova za istu kucu i postao je jedan od
najpopularnijih i najuticajnijih albuma Blues-a kasnih
sezdesetih. Pocetkom 1968. Albert King nije vise svirao
samo za Blues nego i za mladu Rock 'n' Roll publiku. Cesto
je svirao u Pillmore West-u u San Francisku, gde je cak
i snimio album "Live Wire/Blues Power" leta 1968.
Rane 1969. King je snimio "Years Gone By", svoj prvi pravi
studijski album. Kasnije te godine je snimio Tribute
album u cast Elvis Presley-ju "King Does the King
Things" i Jam session sa Steve Cropper-om i Pops Stales "Jammed Together" u dodatku za izvodjacki koncert
zajedno sa St. Louis Symphony Orchestra. U sledecih
nekoliko godina Albert je na turnejama po Americi i
Evropi, da bi se vratio u studio 1971. zbog
snimanja albuma "Lovejoy". 1972. je snimio "I'll
Play the Blues for You", na kome su uzeli ucesca
'Bar-Kays', 'Memphis Horns' i 'Movement'. Album je bio
ukorenjen u Blues-u, ali je uoblicavao karakteristican
moderan soul i funk.
Do sredine sedamdesetih Stax je upao u velike finansijske
probleme te je King presao u kucu Utopia, manji ogranak
RCA Recordsa. Utopia je izdala dva Albert-ova albuma na kojima
je bilo nekih povlastica u vezi sa zabranama komercijalne soul
produkcije. Utopia i King su izbacili nekoliko hitova
sto je u sustini bio prelazni period u kome je shvatio
da je bolje da prati cistu Blues liniju i napusti
savremene soul prelaze. King-ove tanane promene stila su
ocigledne na njegovim prvim albumima za Tomato Records,
kucu za koju je potpisao 1978. Nekoliko godina je ostao
sa njima, a 1985. prelazi u Fantasy i izdaje dva albuma.
Sredinom osamdesetih Albert King je najavio svoje
povlacenje, ali je ono bilo kratkog veka. Nastavio je da
se redovno pojavljuje na koncertima i festivalima u
Americi i Evropi do kraja decenije. Nastupao je kao
izvodjac sve do svoje smrti, a umro je od srcanog napada
1.12.1992. Gubitak za Blues je bio ogroman. Mada su
mnogi gitaristi pokusavali, niko nije mogao da
nadomesti njegov karakteristican, (trailblazing) stil.
Albert King je velicina koju je zaista tesko slediti.
by Daniel Erlewine & Stephen Thomas Erlewine
 |
Cd |
| 1962 |
The Big Blues |
King |
|
| 1967 |
Travelin' to California |
Polydor |
|
| 1967 |
Born Under a Bad Sign |
Stax |
133 |
| 1967 |
Born Under a Bad Sign [Gold Disc] |
|
|
| 1968 |
Live Wire/Blues Power |
Stax |
|
| 1969 |
Years Gone By |
Stax |
|
| 1970 |
Blues for Elvis: Albert King Does the King's... |
Stax |
|
| 1971 |
The Lost Session |
Stax |
133 |
| 1971 |
Lovejoy |
Stax |
|
| 1972 |
I'll Play the Blues for You [Stax] |
Stax |
133 |
| 1973 |
Blues at Sunset [live] |
Stax |
|
| 1974 |
I Wanna Get Funky |
Stax |
133 |
| 1974 |
Montreux Festival [live] |
Stax |
|
| 1976 |
Truckload of Lovin' [Rhino] |
Tomato |
|
| 1976 |
Albert |
Tomato |
|
| 1977 |
I'll Play the Blues for You [Rhino] |
Tomato |
34 |
| 1977 |
King Albert |
Tomato |
|
| 1977 |
The Pinch |
Stax |
|
| 1977 |
Live |
Utopia |
133 |
| 1978 |
New Orleans Heat [Rhino] |
Rhino |
|
| ... |
... |
... |
|
| 2003 |
Talkin Blues |
Thirsty Ear |
|
Albert King
